Pizza iz furune

Zamislite vruću, mirisnu, hrskavu, picu kao iz vaše omiljene picerije, u kućnoj radinosti?
Mislite da je nemoguće? E pa nije, veoma je prosto, treba vam samo furuna u sopstvenom ili tuđem dvorištu 🙂
Priprema pice u furunu iako deluje komplikovano i samo majstorima pica dostupno je velika zabluda. Veoma je prosto, ako znate da vam je za dobru picu potrebna dobra vatra. I to je to, najveća misterija je otkrivena. Ok, ok, potreban vam je dobar recept za testo, doćićemo i do toga 🙂 Pečenje pice u furuni nije mali posao, sigurno će vam oduzeti dobar deo dana. Ali kada na kraju čitave parade probate svoju prvu, majstorski pripremljenu picu, shvatićete da uloženi trud vredi svakog minuta, a kada uđete u štos verovatno ćete počećete da razmišljate o otvaranju spostvene picerije!

Za pravljenje dobre pice, potrebna je jaka vatra i visoka temperatura. Pica se peče na temperaturi od 400-450°C.
Pored drva, poželjno je pripremiti i sitne grančice, npr. grane od loze jako dobro gore, kako bi ste održavali vatru. U zavisnoti od materijala koji ložite i konstrukcije vaše furune, potrebnu temperaturu možete postići za sat, a često i za više vremena. Temperaturu možete proveravati ukoliko posedujete IC termometar. Zgodna stvarčica koja će vam olakšati posao, no nije neophodna. Uvek možete ubaciti komad testa i po ponašanju možete videti da li je furuna spreman. Ako ubrzo nakon ubacivanja počne da se diže i da se javljaju klobuci po testu, furuna je spremna. Vremenom ćete razviti osećaj i moći ćete da procenite/osetite da li je furuna spremna bez pomagala.

Od potrebnih alatki, potrebna vam je neka alatka za uklanjanje vatre i žara (mi sami napravili), mesingana četka i drvena/aluminijumska lopata za picu. Pomoću nje ubacujete picu u furunu i baratate sa testom. Picu je potrebno okretati ka vatri, kako bi se svaka strana ravnomerno ispekla. Preporučujem upotrebu aluminijumske, tanje su i sa njima se lakše obrće testo. Drvene se od toplote suše i pucaju. Ovo pričam iz iskustva 🙂 Iako je razlika u ceni osetna, ne vredi štedeti na ovakvim stvarima, kaže meni iskustvo. Veoma lako se nabaljavljaju preko interneta.

E sad, kako to izgleda… Kada furuna dostigne potrebnu temperaturu, odgovarajućom alatkom gurnete vatru i žar u zadnji deo furune. Deo na kome ćete peći picu dobro očistite četkom od pepela. Baratanje lopatom za picu zahteva spretnost i strpljivost, zato je dobro da to radi neko ko poseduje ove kvalitete :). Razvucite testo na samoj lopati koju ste obilato posuli brašnom. Rasporedite sos (nemojte stavljati puno sosa, kod pečenja pice manje je više) i dodatke. Kada je furuna spremna, kratkim i hitrim pokretima svucite picu sa lopate. Uz dobru T testo se momentalno diže i počinju da se stvaraju klobuci. Testo okrećete ka vatri uz pomoć lopate, kako bi se sve strane ravnomerno ispekle. Podvucite lopatu ispod testa i laganim pokretim okrećite. Takođe, lopata može poslužiti i kao zaštita od toplote, ako vam je vatra prejaka, postavite je između plamena i testa. Uz dobru vatru, pica bi trebalo da bude pečena za oko 3 minuta. Nemojte očekivati da ispečete brdo pica sa jednom vatrom, jer temperatura opada i svaka naredna pica se duže peče. Ovo opet zavisi od konstrukcije furune. I bitno je da sve vreme motrite na picu, nema šetanje, ispijanja piva, čavrljanja i sl. radnji 🙂

A inače da znate, kada završite sa picom, i kako furuna krene da se hladi i dođe na T od oko 250°C, odlično je imati pri ruci hlebno testo, pa ubaciti jedan hleb da se peče 🙂

Što se tiče testa za picu, isporobala sam razna. Poslednjih godina koristim recept koji sledi, bilo u furuni ili u običnoj rerni. Negde na netu sam ga pronašla i tada je potraga stala. Testo je savršeno! I nema šanse da ne uspe, pa čak i sa kvascem koji je duže stajao otovren, ono bude dobro. Često deo belog zamenim heljdinim ili drugim integralnim brašnom i i dalje je savršeno 🙂 Isprobala sam i testa koja stoje u frižideru, u kombinaciji sa furunom je to bilo super. Ali kad mi treba brzo, jednostavno i provereno koristim baš ovo. U stvari, koristim uglavnom ovaj recept za testo 🙂

Ako vas zanima još finih & maštovitih recepata za pizze, sigurno ćete ih naći ovde.

[recept]

Margarita

Testo:

• 320 g brašna
• 1 kašičica soli
• 1 kašičica instant kvasca
• 1 kašika šećera
• 1 kašika maslinovog ulja
• 175 ml mlake vode

Brašno pomešajte sa solju. Kvasac sipajte u činijicu, dodajte šećer i prelijte toplom vodom. Ostavite da se aktivira.

Aktiviran kvasac sipajte u brašno, dodajte maslinovo ulje. Zamesite testo. Preručite na radnu površinu i mesite 10-ak minuta dok ne postane glatko pod rukom. Ostavite 45-60 minuta da se udvostruči.

Paradajz sos:

• 1 konzerva paradajz pelata
• 3-4 čena belog luka
• 30 ml maslinovog ulja
• so po ukusu
• biber

Beli luk sitno naseckajte. Paradajz usitnite.
Ulje sipajte u šerpicu, dodajte luk i stavite na laganu vatru da se zagreva. Luk ne stavljamo u vrelo ulje da ne bi izgoreo. Kada luk poprimi žućkastu boju, sipajte pelat, so i biber. Pojačajte vatru i ostavite da krčka 6-7 minuta. Nije problem ako sos bude malo ređi, dodatno će se zgusnuti tokom pečenja pice.

I još:

• nekoliko listića bosiljka
• 125 g mocarele

Lopatu za picu pospite sa brašnom. Nadošlo testo lagano premestite na lopatu. Prstima razvucite u krug, debljine oko 1 cm, pašeći da ne pocepate testo negde. Nanesite nekoliko kašika paradajz sosa, iscepkajte mocarelu po vrhu. Stavite u furunu da se peče. Kada je pica pečena i izvađena iz furune, poređajte listiće bosiljka. Dodatno prelijte sa malo maslinovog ulja.

[/recept]