Irske krompir pitice

Da li volite da jedete krompir? I na koliko načina znate da ga spremite?

Krompir je namirnica na kojoj su odrasle brojne generacije. U Evropu je stigao u 16. veku, zahvaljujući Špancima i njihovim osvajanjima. Često nosi epitet drugi hleb i veoma često ćete čuti da je krompir hrana siromašnih. Mada smatram da mu je krajnje nepravedno dodeljena ta titula, jer ga podjednako jedu i bogati i siromašni. A da ne pričamo o mogućnostim i varijacijama na temu krompir. Naravno da su njegova dostupnost, cena i brojne mogućnosti spremanja glavni razlog što je toliko popularan.

Van Gog je 1885. godine naslikao svoje prvo remek delo Ljudi koji jedu krompir. Na ovoj slice predstavio je porodicu seljaka kako, posle napornog radnog dana provedenog negde u polju, sedi i obeduje svoj teškom mukom zarađen obrok. Njihova lica, njihove ruke su boje lepog, prašnjavog krompira. Slika je simbolična i slikar ovde veliča rad i hranu koju je čovek pošteno zaradio.

Ljudi koji jedu krompir, Vinsent van Gog, 1885. god.

Najveći proizvođač krompira je, naravno, Kina. A u Srbiji se po glavi stanovnika pojede oko 34 kg krompira godišnje. Zanimljiv podatak sa Wikipedia-e da je krompir u centralnu Srbiju doneo Dositej Obradović, početkom I Srpskog ustanka (1804. god.).

Sveže izvađen iz zemlje, sadrži oko 80% vode i 20% suve materije. Krompir je veoma bogat vitaminom C (najviše ga ima u kori, koju mi ne konzumiramo), izvor je gvožđa, vitamina B1, B3 i B6 i magnezijuma.

Najlepši je onaj krompir koji je baka spremala, zar ne? Verovatno zato što naše bake nisu vodile računa o liniji i o količni masti ili ulja koju upotrebe dok ga spreme. Pa upravo nam je zato taj krompir i najlpeši, jer krompir ima jako malo masnoća u sebi i prosto traži da se zalije mašću/uljem. Za krompir važi činjenica da što je masniji to je ukusniji, koliko god to ne zdravo zvučalo.

Ja ga ne konzumiram toliko često. Uvek ću pre spremiti pirinač nego krompir. Ali uvek ga imam u kuhinji. Imam ga jer ga dobijam, čak ga i ne kupujem. I tako on stoji, vuče se po kesama. Premeštam ga sa jedne police na drugu. I na kraju proklija, usahne i završi u kanti. E sada dolazimo do ovih pitica. Guglajući po netu da nađem način kako da utrošim krompir koji imam došla sam do ovog recepta. Veoma je jednostavan, ukusan, brz za spravljanje, pogotovo ako vam dođe društvo, a vi ste bez ičega za grickanje.

Recept kaže da su pitice Irske. Tražeći po netu nisam našla baš ovakav recept, ima sličnih. Ali činjenica je da Irci imaju baš dosta recepata za pitu sa krompirom.

[recept]

Irske krompir pitice

Sastojci:

• 200 g krompira
• 230 g brašna
• 50 g maslaca
• 1 puna kašika kisele pavlake
• ½ kašikice praška za pecivo
• so po ukusu

Priprema:

Krompir oguliti i skuvati. Kada se prohladi ispasirati ga kao za pire. U krompir dodati maslac, pavlaku, brašno, prašak i so. Zamesiti testo. Pobrašnjaviti radnu površinu i razvući testo na oko 1cm debljine. Čašom vaditi kolutove i ređati na papir za pečenje. Sakupiti ostatke testa, opet zamesiti, razvući i vaditi kolutove. I tako dok se neiskoristi svo testo. Peći na 180°C oko 15-ak min.[/recept]