Insta beleška: Vinska kuća Kovačević

S’vremena na vreme volim da popijem čašu dobrog vina. Daleko da sam neki poznavalac, ali jedno baš volim - Chardonnay Kovačević. Mislim da sam sa ovim vinom i zavolela vino 🙂 I već duže vreme želim da posetim restoran njihove vinarije, kako bi u pravom ambijenti i uz pravi zalogaj degustirala njihova vina. Vinarija se nalazi u Irigu. Super, idemo na hedonistički ugođaj, pa pravac Fruška, u šetnju šumom, da utošimo kalorije 🙂 Poslednji put kada smo bili na Fruškoj našla sam se u nestvarnom ambijentu - šuma u sumrak, još uvek hladnjikavo, a svuda oko mene visibabe. Prelepo!

Dan je divan! Idemo put Inđije pa preko Maradika. Volim ta šarmantna mestašca kroz koja prolazimo. I onda… Prvo smo omašili i otišli direktno u vinariju. Restoran je na drugom kraju Iriga. Pa smo malo lutali, a pri tom smo pokupili i neke strendžere koji su isto tražeći restoran završili u vinariji. Situacija slepac vodi slepca 🙂 Hajde, nije to tako veliko mesto, i uskoro stižemo na odredište.

Zagrevamo se Iriškim zalogajima. Prepečeni hleb, čvarci, ajvar, domaći sir, slanina… Valjda je sve u ovom miksu na hlebu 🙂 Ukusno, ukusno!

Ponuda glavnih jela, bar što se tiče mesa je zaista bogata. Kako volim mesno voćne kombinacije, imala sam problem da se odlučim 🙂 Hajde nisam nikada probala file u kombinaciji sa šljivama (Svinjski file u sosu od vina i šljiva). To ću! Prvo, porcija je ogromna, nisam mogla sve da pojedem… Meso je savršeno mekano, a sos od šljiva je suptilan, ne dominira i nije previše sladak. Njoke kao prilog… mnjam! Jedino mi ovaj susam višak, nekako mi ne ide. Ali ne menja ukus, pa ne smeta toliko.

Hazbend uzima Gulaš od divljači. Unutra je i palenta i hlebna knedla i kajsija iz kompota sa slatkim od kupina 🙂 Paaa di ćeš više! Meni je skroz simpa ova kasjija u sredini, ne znam da li se uklapa u priču, ali je skroz fora i ukusna je. Inače, gulaš je odličan. I jopet, ogromna porcija!

Naravno, meni obrok ne bi bio kompletan bez slatkiša 🙂 Koliko god da sam pre toga jela, uvek moram da ga završim nečim slatkim. Iako sam dobila preporuku za Šnenkole, one prave, pufnaste sa ukusom detinjstva (po rečima nekoga ko je probao), odlučila sam se za štrudlu sa orasima. Komada 3, ipak previše za mene, pa delim sa hazbendom iako se on u početku nećkao, kao ne jede slatko 😛 Fina je, puna oraha i po ceni od 160 dinara!

Pitali smo se hoće li klopa opravdati pređeni put. U toku jela smo se pogledali i samo nasmejali. I više nego! Sve što smo probali je jako ukusno, porcije bogate, a moram da istaknem uslugu koja je odlična. Na klopu se ne čeka dugo. Svako jelo je ukomponovano sa odgovarajućim vinom. Rezervacija je poželjna, posebno ako idete vikendom u vreme ručka. Mi smo imali sreće da smo ugrabili jedini free sto 🙂 Mislim, bilo bi baš glupo da zapucate iz Bg-a ciljano tamo, pa da ostanete bez mesta, i još gore, ručka. No, ako se to i desi, kupite flašu vina kod njih, produžite na Frušku i uživajte u prirodi!

Ideja o šetnji Fruškom posle ručka je bila isuviše romantična ideja 😀

Više informacija o Vinariji Kovačević pročitajte na njihovom sajtu.

p.s. post nije sponzorisan!