psenica-sa-medom

Dok ostali vole žito sa šlagom, ja pšenicu najviše volim u zrnu, “začinjenu” medom, orasima i suvim grožđem.

Pravog recepta ovde nema, navedene mere su orijentacione. Potrebna vam je kuvana pšenica, to je “najteži” deo posla. Ja to radim tako što uveče stavim pšenicu u šerpu, sipam dosta vode, stavim na ringlu i sačekam da proključa. Kada voda proključa, sačekam još koji minuta, ugasim ringlu i ostavim je preko noći, da nabubri. Bitno je samo da prostorija u kojoj ostavljate pšenicu ne bude previše topla, kako se ne bi pokvarila.
Pšenicu zasladite količinom meda po ukusu i sve ostale sastojke doterajte prema vašim afinitetima. Možete koristit neko drugo suvo voće, pa čak orahe možete zameniti pečenim lešnicima, mada priznaćete da su orasi i pšenica match made in heaven 😉
 
[recept]

Pšenica sa medom, orasima i suvim grožđem

za 1 osobu

Sastojci:

• 100 g kuvane pšenice
• 2-3 kašičice meda
• 1 puna kašičica suvog grožđa
• 2 kašičice seckanih oraha

Priprema:

Sve sastojke pomešati, sipatu u omiljenu činijicu, dodatno preliti medom i sa uživanjem pojesti :)[/recept]

17 thoughts on “ Pšenica sa medom, orasima i suvim grožđem ”

  1. Nikad je nisa ovako jela u ovoj rustičnoj kombinaciji, ali sam (u doba djete) znala da je skuvam i jedem za doručak onako klot. Moram da priznam da sam veliki ljubitelj žita sa šlagom iako je ta ljubav bila postepena ali je jačala iz godine u godinu.

    1. I ja volim da je jedem klot 🙂 Žito sa šlagom, nikada nisam bila neki veliki ljubitelj, ali zato dragi obožava i za mene 😀

  2. E, super mi je ideja ovaj način kuvanja, ja sam je kuvala u običnoj ili ekspres šerpi. Jela sam je ovako i potvrđujem da je san snova.
    P.S. U kraju odakle je moja baka – severna Bosna, žito se ovako ucelo služi za slavu, tj. ne melje se.

  3. za mene je zito totalno rajski desert. vjerojatno radi toga sto sam ga kao djete jela samo u bozicno vrijeme, kad je omami dolazila familija iz sombora. svake godine obecajem sama sebi da cu se potruditi i napraviti jedan “hamper” zita – i nikad.

  4. zito nikako ne volim sa slagom (ne volim slag opcenito), ali ovako radim svoje zito za djurdjevdan (samo sto ja svoje potopim par dana, ne kuham ga) i sameljem ga =)

    divno izgleda i ovako u zrnu =)))

  5. Fotografija sve govori, veoma jednostavan i lijep recept. I ja više volim pšenicu u zrnu, nekako mi je mljevena previše ujednačenog ukusa. Što se tiče napomene za toplu prostoriju, upravo mi se to jednom desilo. Od tada pšenicu potapam u vodi i preko noći je držim u frižideru, a onda je ujutru skuvam.

  6. Sad si me vratila u neka lepa vremena, meni je fino i samo sa medom ili secerom, ali volim i kad baka napravi slavsko zito sa orasima, samleveno dva puta i zacinjeno sa malo muskatnog orascica, vanile, cimeta i karanfilica.:))

  7. To je kod nas u kući koljivo. Opevao ga je i Zmaj Jova:-)
    Kad pravim žito za slavu onda to ide ovako: Dobro opranu pšenicu potopim u hladnu vodu preko noći, stavim je u expes lonac (nove generacije), pustim je da provri ( na keramičkoj ringli), isključim i ostavim na ringli bez otvaranja poklopca jedno 12h. Pšenica upije svu tečnost i bude sasvim kuvana. Nema ispiranja, sušenja i prljavih čaršava… Pre mlevenja svako sebi napravi koktel koji najviše voli:-) Jedan od načina je i tvoj!:-)

  8. Moja mama nikada ne melje zito. Uvek ga jedemo ovako, celog i volimo. Mada mi ipak stavimo slag, ali mislim da je bolje kao kod tebe – sa medom…

Leave a Reply