Jelenu mi je doneo blog. Ona je isprobavala moje recepte, a ja sam se divila njenima kolačima. Onda me je pozvala da se upoznamo. Bilo je to pre dve godine, a za to vreme mnogo smo planirale i želele da zajedno nešto stvaramo, ali nas je život često sabotirao. Pa, da bi sebe podstakle na sledeći korak, krenule smo od početka – od recepta koji nas je spojio…
Imamo to jedno staro drvo šljive u dvorištu vikendice. Od kada znam za sebe, ono je na tom mestu. U glavnom svake godine lepo rodi, retko kada je preskočilo neku godinu, a da nam nije dalo roda. Ovo leto nije bilo izuzetak. Savilo se od roda, pa ga je tata podbočio sa motkama… No, isto ovo leto nam je obeležilo jedno tiho krc koje smo svi čuli. Jedna velika grana, koja čini gotovo veći deo drveta se slomila i pala na zemlju. Bila je puna šljiva, ali mislim da joj je ipak starost došla glave. I svi smo beskrajno tužni zbog toga… Ali, uzdamo se u ono što je ostalo da će ipak opstati.
