italijanski-keks-sa-vinom

Ovi Italijanski keksi su me odmah privukli svojim jednostavnim, a opet neobičnim sastojcima. Neobičnim za keks. Vino i maslinovo ulje, pa to baš odiše Italijom, prvo je što sam pomislila.

Svideli su mi se čim sam ih videla, a i probala. Ukus je onako baš starinski. Hrskavi, lagani sa ukusom lešnika koji dominira, a na trenutke jezik oseti limun i vino. Izgledom me malo  podsećaju na Čajne kolutiće (ili što bi dragi rekao Očajne kolutiće 🙂

Veoma su mi šarmantni i rustični, jer nisu svi jednaki i ukusom i izgledom me asociraju na neka stara vremena. Dok ih jedem, zamišljam neku staru baku, negde u srcu Toskane, među maslinjacima i vinogradima, kako ih mesi svojim malim unucima…

Ako ste kao ja i volite uvek da imate nešto slatko sa strane, za uz kafu ili čaj, ovaj keks je idealan.Veoma su dugotrajni,  čak i na otvorenom. Držala sam ih par dana blago otkrivene i nisu doživeli nikakvu promenu.

I da, odličan način da iskoristite otvorenu flašu vina ostalu posle druženja.
Pa onda, nazdravlje…:)

Recept je za Tinu, ovomesečnu domaćicu Ajme koliko nas je, igre za food blogere.

italijanski-keks-sa-vinom

[recept]

Italijanski keks sa vinom

Sastojci:

• 200 g brašna
• 150 g šećera (i još malo za valjanje)
• 50 g maslinovog ulja
• 100 g  belog vina
• 70 g mlevenih pečenih lešnika
korica limnuna
• 3 g sode bikarbone

Priprema:

Lešnike sipati u pleh pa prepeći u rerni oko 10 ak min na 150°C (ili jednostavno kupite pečene). Očistiti ih od opne i samleti u mlinu. Limun dobro oprati i izrendati malo korice (pazite da ne zahvatite beli deo koji je gorak). Pomešati brašno, sodu bikarbonu, mlevene lešnike, koricu limuna. Dodati šećer, maslinovo ulje i vino. Zamesiti mekano testo(biće malo lepljivo). Dobro pobrašnite radnu površinu, kidati komadiće testa, valjati ih kao gliste pa spojiti krajeve da se dobije prsten. Svaki prsten uvaljati u kristal šećer i ređati na pleh obložen papirom. Peći na 180°C oko 15-20 min.
[/recept]

17 thoughts on “ Italijanski Keks sa Vinom ”

  1. Ne znam za ove kekse, ali jednom sam provela popodne na nekom brdu iznad Firence umačući kantučine u penušavo vino Chiarli. Jedan od onih filmskih momenata koji se dese jednom u životu. Apsolutna uživancija.

  2. Nisam jos procitala post, moram prvo da ti kazem WOW! za fotke, narocito prvu, a posle cu da citam! Veoma, veoma lepo. Dubok naklon, Ana!

Leave a Reply